VIŠNJA
OBLAČINSKA
Oblačinska višnja je nazvana po prvoj većoj plantaži u selu Oblačina kod Prokuplja.
Stablo je slabe do srednje bujnosti. Pošto se razmožava izdancima, oblačinska višnja se ne kalemi, već se gaji na sopstvenom korenu.
Vrlo rano prorodi (u drugoj godini po sadnji) i rađa radovno i obilno. Grane su celom dužinom obrasle sa rodnim drvetom. Nije sklona ogoljavanju, pa se rezidba svodi na proređivanje krune.
Plod je sitan do srednje krupan (2,5-3,5g), okruglastog oblika, tamno crvene boje. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselog ukusa i prijatne arome. Sok je intenzivno crvene boje. Sadrži dosta suve materije (12-17%) i pogodna je za razne vidove prerade.
Oblačinska višnja je široko rasprostranjena i privredno veoma značajna za našu zemlju.
Sazreva krajem juna.
ŠUMADINKA
Sorta Šumadinka je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku.
Stablo je slabo do srednje bujno. Formira okruglastu i razgranatu krunu sa povijenim granama.
Pogodna je za gušću sadnju (4x3m). Relativno je otporna prema mrazu i suši. Samooplodna je.
Vrlo rano prorodi (u drugoj godini po sadnji) i rađa redovno i obilno. Spada među najrodnije sorte višnje. Plod je vrlo krupan (6-6,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje. Meso je srednje čvrsto, sočno, kiselo i aromatično.
Sok je rubin crvene boje. Plodovi su pogodni za razne vidove prerade. Spada u vodeće sorte.
Sazreva početkom jula.
ŠATENMARELA
Šatenmarela (Schattenmorelle) ili Krupna Lotova – je veoma stara sorta, za koju se smatra da potiče iz Nemačke.
Postoji više tipova ove sorte. Stablo je srednje bujnosti sa granama povijenim na niže. Otporna je na mrazeve, čak se preporučuje za sadnju u hladnijim predelima.
Ova sorta je samooplodna, koja rano prorodi i rađa redovno i dobro. Plod je krupan, prosečno oko 5g, okruglastog oblika i tamnocrvene boje. Meso joj je meko, sočno, kiselog ukusa, ali prijatne arome.
Daje sok tamnocrvene boje. Veoma je pogodna za industrijsku preradu. Mane su joj što ima izraženu sklonost ka ogoljavanju grana i zahteva redovnu rezidbu, zatim što se plodovi teže odvajaju od peteljki, tako da nije baš pogodna za mehanizovanu berbu. Uz to, osjetljiva je na bolesti pegavost lista i moniliju.
Sazreva početkom jula meseca.
KELERIS
Keleris (Kelleriis) je danska sorta, nastala slobodnim oprašivanjem sejanca i nekoliko sorti.
Stablo joj je srednje bujnosti. Cveta kasno, pa je otporna na mrazeve.
Lišće joj je krupno, kao kod trešnje. Ne podnosi najbolje sušu i otporna je na skoro sve bolesti koje napadaju višnju, osim na moniliju.
Ovo je samooplodna sorta, koja odlično i redovno rađa. Plod je srednje krupan, prosečno 4,5 g, izduženo-okruglastog oblika, sa tamno-crvenom bojom pokožice.
Meso ploda je kiselo, prijatne arome. Dobro podnosi transport, ali plodovi nisu pogodni za mehanizovanu berbu. Koristi se i za jelo, ali i za zamrzavanje i preradu.
Ova sorta ima više klonova, od kojih su najpoznatiji Keleris 14 i Keleris 16.
Sazreva krajem juna i početkom jula.
Copyright 2018 – Kalem Đorđević